Slučajnost..

Razmišljam, tako, danas..
Razmišljam da sam prošla mnogo puta kroz mnogo gore stvari od ovoga..
Ustvari, nije sve ovo ni toliko loše.. Dobro je. Dobro po mene, što se sve ovo završilo.. Završilo se, još, i na najbolji način. Sa jedne strane mi je drago što se završilo, a ovu drugu stranu ne otkrivam.. Bolna je, isuviše, pa mi, tako, bude lakše da je i ne spominjem..
I ne, ne trebam biti tužna što se sve završilo.. Trebam biti vesela što je ikako i postojalo.. Ipak je to jedan više ostvaren san. San koji se, doduše, pretvorio u noćnu moru.. Ali dobro, to je ona loša strana, u koju neću zalaziti..

Kao da se nešto prelomilo u meni.. Odjednom.. Kao da ničega nije ni bilo.. Osjećam. Osjećam ništa. Prema njemu. Da li je to zato što me previše povrijedio, nanio mi previše boli? Vjerovatno.. Nekako, postalo mi je svejedno.. Svejedno da li je s' njom, il' nekom desetom, da li je srećan.. Svejedno mi je.
Znam, možda se sve izokrene u meni kada ga opet vidim.. Ali postoji.. Postoji način da to ne bude tako.. Okrenuću glavu, pomisliti na nešto drugo, na nekog' drugog'. A imam na koga. I drago mi je zbog toga..
Nisam imala predstavu da će sve ispasti ovako.. Sve se desilo nekako slučajno. Slučajno je i nestalo.
Slučajno, toga dana sam otišla kod Damjana, i baš on je bio kod njega.. I, sasvim slučajno smo se sreli, upoznali, pričali.. Naši odnosi su postali sve bolji i bolji. Dopisivali bi se svakodnevno, ali sve drugarski, do nekih granica.. A onda.. Onda je odlučio da budem još jedna od onih kojima je slomio srce.
Drugog marta, sve je počelo.
Njegov dolazak u ovaj grad, naše druženje, koje kasnije prelazi u ... Hotel, i taj njegov poljubac..
Zaljubila sam se. Odbrojavala sam dane do sljedećeg puta.. I stvarno sam uživala u svemu tome.. Ne mogu reći da nisam.. Bilo je divno.
Da, bilo je..
Sada je sve to strano, izblijedilo..
Tako je i najbolje..