Život ide dalje. Sada je kasno da ispravljam sve..
Slušam pjesmu "Nikada više s tobom", plačem. pišem blog.. Divno.
Plačem, da.. Nekako mi se sve skupilo, pa mi je tako lakše da se isplačem..
Nije u pitanju "ono".. Veeć.. Dođu meni tako dani, kad' mi ništa ne ide, kad' se u nešto mnogo razočaram, i onda nisam ni za šta.
Jedna od činjenica koja me razočarala, i pridodala mom "duševnom stanju" jeste ta da sam upisala gimnaziju. Ne, nije to toliko strašna škola, smjer. Nije strašno to, koliko je strašno što će mi istoriju predavati ista nastavnica iz osovne. Ne podnosim je ._. Zaključila mi je 2, ali moram vam ispričati i zašto. Bolest.
Jednoga dana, mislim da je bila srijeda, imali smo prvi čas istoriju. Ja sam, naravno, zakasnila u školu, što je kod mene česta pojava.
I to je ovako izgledalo :
ulazim ja u učionicu, bez kucanja, jer sam bila nervozna, i govorim "izvinite što sam zakasnila", i odlazim da sjednem na mjesto. U međuvremenu, dok sam "putovala" do mog' mjesta, nastavnica me pitala "A što kasniš?". E tadaa.. Uf. Onako iznervirana, bijesna, okrenem se, i kažem joj "ZATO ŠTO NISAM DOŠLA NA VRIJEME". Taj čas sam trebala odgovarati da bi mi zaključila 3, i na kraju mi nije dala da odgovaram, i zaključila mi je 2. Od tada, na ulici me ne pozdravlja.
No, dobro, nije ni to toliko loše..
Opet se vraćam na onu temu.
Nenormalno teško mi bude kad' čujem neku tužnu pjesmu, koja me podsjeti na sve. Suze same poteku.. Ja tu ne mogu ništa.. Jače je, jednostavno.
Prošlo me - jeste. Bar malo. Koliko god, dovoljeno je.
Kada bih mogla vratiti vrijeme, samo bih izbrisala sve, i nikad' ne bih poželjela ono što sam tad. :)
Motorijada.
Znam da ću ga sresti, to je sigurno. Ali, šta mogu? Nemoćna sam.
Mogu samo okrenuti glavu, pomisliti na nešto drugo i to je to. A osjećanja ostaju.
I bez obzira na to što ću ga sresti, ja jedva čekam motorijadu. :D Nedostaje mi raja.
Moram pomenuti ovo..
Vi višegrađani niste svjesni koliko ste srećni što živite tamo. Ljudi kod vas su sto puta bolji nego kod nas.
Upoznala sam nekih 5 - 6 drugova, drugarica, koji vrijede više nego 10 ovih odavde. Neka ovo ne bude uvreda za moje frendove odavde, ali, tako je.
Toliko. :)
Slušam pjesmu "Nikada više s tobom", plačem. pišem blog.. Divno.
Plačem, da.. Nekako mi se sve skupilo, pa mi je tako lakše da se isplačem..
Nije u pitanju "ono".. Veeć.. Dođu meni tako dani, kad' mi ništa ne ide, kad' se u nešto mnogo razočaram, i onda nisam ni za šta.
Jedna od činjenica koja me razočarala, i pridodala mom "duševnom stanju" jeste ta da sam upisala gimnaziju. Ne, nije to toliko strašna škola, smjer. Nije strašno to, koliko je strašno što će mi istoriju predavati ista nastavnica iz osovne. Ne podnosim je ._. Zaključila mi je 2, ali moram vam ispričati i zašto. Bolest.
Jednoga dana, mislim da je bila srijeda, imali smo prvi čas istoriju. Ja sam, naravno, zakasnila u školu, što je kod mene česta pojava.
I to je ovako izgledalo :
ulazim ja u učionicu, bez kucanja, jer sam bila nervozna, i govorim "izvinite što sam zakasnila", i odlazim da sjednem na mjesto. U međuvremenu, dok sam "putovala" do mog' mjesta, nastavnica me pitala "A što kasniš?". E tadaa.. Uf. Onako iznervirana, bijesna, okrenem se, i kažem joj "ZATO ŠTO NISAM DOŠLA NA VRIJEME". Taj čas sam trebala odgovarati da bi mi zaključila 3, i na kraju mi nije dala da odgovaram, i zaključila mi je 2. Od tada, na ulici me ne pozdravlja.
No, dobro, nije ni to toliko loše..
Opet se vraćam na onu temu.
Nenormalno teško mi bude kad' čujem neku tužnu pjesmu, koja me podsjeti na sve. Suze same poteku.. Ja tu ne mogu ništa.. Jače je, jednostavno.
Prošlo me - jeste. Bar malo. Koliko god, dovoljeno je.
Kada bih mogla vratiti vrijeme, samo bih izbrisala sve, i nikad' ne bih poželjela ono što sam tad. :)
Motorijada.
Znam da ću ga sresti, to je sigurno. Ali, šta mogu? Nemoćna sam.
Mogu samo okrenuti glavu, pomisliti na nešto drugo i to je to. A osjećanja ostaju.
I bez obzira na to što ću ga sresti, ja jedva čekam motorijadu. :D Nedostaje mi raja.
Moram pomenuti ovo..
Vi višegrađani niste svjesni koliko ste srećni što živite tamo. Ljudi kod vas su sto puta bolji nego kod nas.
Upoznala sam nekih 5 - 6 drugova, drugarica, koji vrijede više nego 10 ovih odavde. Neka ovo ne bude uvreda za moje frendove odavde, ali, tako je.
Toliko. :)
